Из умјетничко-научне ризнице
Свако ко је макар једном видио народну ношњу која потиче са Змијања уочиће
да на бјелом, ручно тканом ланено-памучном, платну доминира вез израђен од
танко упредене вуне у тамноплавој боји .
Стари примјерци народних ношњи и кућног текстила украшавани су црном
бојом.
А како су долазили до тих боја сазнаћемо из Етнолошког рада „ Змијањске
рукотворине“ од Грозде Регодић
Како су справљене црна и модра боја
Из напред реченог можемо закључити да је у народној ношњи Змијањки и
Змијањаца преовлађивала црна и модра (тамноплава) боја.Основна боја у
орнаментисању, како женске, тако и мушке народне ношње, била је црна. Поред
ње употребљавана је и модра боја. Црвена боја је била веома ријетка.
Њу су Змијањке у везу, плетењу и ткању почеле употребљавати у новије вријеме
(отприлике средином двадесетог вијека). Ту спада и бијела, природна боја.
Нитима ових боја рађени су сви детаљи и орнаменти на народној ношњи
Змијања.
Црна боја („мор“), како је већ наведено, добијала се технологијом која се звала
„морење“. Мор се правио кувањем младе јасенове коре у коју се сипа ковачка
прашина, звана „троска“. (Троска је ситна гвоздена прашина, настала у
ковачницама у току ковања- обраде гвоздених предмета.) У овако припремљену
текућину потапа се вунена пређа или оплетене вунене чарапе, приглавци и
други припремљени одјевни предмети који у њој остану извјесно вријеме.
Након искувавања и посипања троском, вунени производи ваде се из отопине и
испирају се у чистој води. Тако „оморени“ вунени дјелови одјевних предмета
нису у току ношења мјењали боју.
„Мор“ је био постојана боја која је одолијевала и киши и сунцу, као и другим
природним утицајима.
Модра (тамноплава боја) појавила се знатно касније. Добијена је употребом
куповног модрила, тзв. „чивита“. То значи да ова врста боје није природног
поријекла.
Црвена боја је била веома ријетка на Змијању. припремана је помоћу куповног
црвеног праха, упакованог у мање папирне кесице које су на Змијању звали
„паклићи“.
Широка употреба црне боје у змијањској народној ношњи, како код млађе, тако
и код старије чељади, највјероватније је имала историску позадину. Будући да је
црна боја у нашем народу синбол чежње и жалости, могло би се констатовати да
она синболише вјековно робовање нашега народа под турском владавином, а
посебно „ заробљену полуслободу осамљеног Змијања“.
Туга Змијањаца допирала је још од Косовске битке, у којоj су, како народно
предање каже, учествовали и Змијањци предвођени Рајком Кнежевићем (од
Змијања Рајком), како каже народна пјесма.
Змијањске рукотворине/ Грозда Регодић – Бања Лука: Завичајно друштво
Змијање: Арт принт 2012 (Бања Лука – Арт принт)
English 
Bosanski