Чланице Хуманитарног удружења жена „Дуга“ прослављају дан посвећен Светим мученицама Вера, Нада и Љубав и мајка им Софија као крсну славу. Свете мученице се прослављају 30. 9.(17.9.).

Њихова имена, њихова пожртвованост, њихова посвећеност и одлучност можда понајбоље описује наше Удружење, то јесте његове чланице.

Које су особине Мученице имале сазнаћемо од Св. Николаја Велимировића који је о Њима писао у свом Прологу Житија светих.

Софија премудра Господа прослави, три прекрасне кћерке на жртву му стави.

Живјеле су и постојале у Риму у вријеме цара Адријана. Софија мудра, како јој како јој име каже (софија – мудрост), беше остала удовом, и како хришћанка беше добро утврдила и себе и кћери своје у вери Христовој.

У време мучитељска рука Адријанова пружи се  на добротељни дом Софин, Вера имаше 12, Нада 10, а Љубав 9 година. .Изведене пред цара оне све четири, држећи се за руке „као венац исплетени“ смерно али одлучно исповедише веру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди.

Пред страдање мајка саветима своим крепљаше кћери своје, да би истрајале до краја. „ Ваш небесни Љубитељ Исус Христ јесте здравље вечно,  красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим тјелима ће засијати на небу као звијезде“. Све једну по једну мучитељ мучаше љутим мукама, најприје Веру, па Наду, па Љубав. Тукоше их, секоше, бацаше у огањ и у врелу смолу и најзад једну за другом мачем посекоше. Мртва тела својих кћери узе Софија, однесе ван града и тамо часно сахрани. И оста на гробу њиховом три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, гдје блажене душе њених славних кћери чекају.

 Житије светих из Пролога Св. Николаја Велимировића