Из ког сте краја? Упитах погурену жену
Ја сам из оног краја гдје кажу
Гром те убиће,
змија те ујела
бог те убиће

Ја сам из краја гдје жена није биће
Јер оно није хтјела
Јер је до удаје
Нико није пољубијо

Ја сам из оног краја гдје жену само ноћу воле

Дању се стиде да кажу
Из краја у коме
Ни увреде не боле,
Немају времена
јер жене од јабуке
чешће рађају
Они кажу чеду
јабуко моја
и куму кажу, куме јабуко
и Рудоњи и Волашу
Само жени кажу, куго

Ето из ког сам краја гдје је све испред жене

И во и ован, обор и тор
Сви питају:
Како отац, мајка, дјеца
Како Рудоња и Волаш
За моје здравље нико не пита
Ја сам одатле и замислите, жена
Жена са поносом
Зашто да питају, та ја сам добро
Ни гром ме неће
Ни болест
Марва воли док је тимарим
Други ће ме воњети касније
Када ме не буде било
Ја сам из краја гдје жена на леђима носи

и терет и печат
Гдје слова по стаблу пише
Само њој знаном азбуком
Рачуна брже од њега,
Од мотике испуцалом руком
Овдје за леђа кажу да су грбача
Згрбе се често испод дрва
На планини по снијегу од два метра
Ја сам са планине гдје грубо помену Светог Петра

Ако чобани из сламе јабуке украду
Разосморила сам срце као јабуку
Рађајући, без јаука
Разбацала га свуда по свијету
Можда тамо јабуке боље рађају
Овдје је суша, ко у прошлом љету
Ја сам из краја гдје јабуком кажу

Волим те
А како и да кажу кад јабуке
Ријетко рађају
Е, па волим и ја њега,
А јабуку немам
Због сушног љубавног љета
Молим те, ово му напиши
И ето написах у име жене са планине
Која рађа чешће од јабуке.

Сава Гуслов-Марчета