Дуга се ове године прикључила прослави Међународног дана матерњег језика.
Тема о којој сем лингвиста и професора матерњег језика мало ко мисли, мали број нас баш и није свјестан колико је наш језик жив и колико се из  дана у дан мијења, можда је ово баш дан када свако од нас треба да размисли колико и како сам доприноси тим промјенама.
Ово су само неки од  разлога зашто је Удружење отворило конкурс „ Јединственост ћирилице“. Циљ нам је био да укажемо на љепоту нашег писма али и на љепоту старих и умјетничких заната, техника ручних вјештина и креација.
До предвиђеног рока добили смо 16 радова изузетне љепоте  израђених у различитим техникама. Наши умјетници нису жалили времена, труда и вјештине да би изњедрили сцоје радове. Било је ту калиграфских умјећа, златовеза, веза покрстицом, пуног веза, хекланих амигуруми слова а било је радова који су настали конбинацијом више умјетничких техника.
Чланови жирија имали су веома тежак задатак да од пристиглих понуда издвоје најљепше.
Комисија у саставу: Данијела Ђукановић дипл.професор географије и етнологије и савјетник у Музеју Републике Српске, Бранко Јунгић академски сликар конзерватор и рестауратор у Музеју Републике Српске и Драгана Чорокало мајстор старих и умјетничких заната предано су приступили свом послу и одлука је била једногласна.
Прво мјесто освоио је златовез којег је извезла Радмила Радановић,
друго мјесто је заузела Марија Качавенда са својим калиграфским радом а треће мјесто је припало Љубици Штркоњић и њеном приказу ћирилице у квилинг техници.
Проглашење побједника и додјела захвалница свим учесницима конкурса одржано је у Културном центру „Кућа Милановић“ гдје смо поставили истоимену изложбу на којој су сви наши суграђани могли да виде љепоту занатског стваралаштва.
Отварање изложбе и проглашење побједника заинтересовало је многе, те је Галеријски простор био пун посијетилаца Дугиних пратилаца, пријатеља и поштовалаца. Сви присутни могли су да  уживају у богатом програму који смо припремили за њих.
Имали су прилику да упознају Лару Каралић, ученицу деветог разреда, која је својим есејем побједила на Међународном конкурсу „Зашто је Никола Тесла писао ћирилицом“. О љепоти и богатству Српског језика говорио је проф. др. Душко Певуља, а Слободанка Ристић Гашић у свом обраћању је истакла значај очувања старих и умјетничких заната, богатству техника ручног рада и гдје је то граница која раздваја и спаја занатство и умјетност. Угођај су употпунили извођачи класичне музике на гитари, ученици основне и средње Музичке школе „Владо Милошевић“.
Надамо се да је овај пројекат постигао свој циљ и да смо охрабрили друге умјетнике, занатлије и креативце да се идуће године пријаве да би смо заједно са публиком могли да уживамо у умјетности врхунског стваралаштва инспирисани ћирилицом, на којој су настајали највећи споменици Српског језика.